E-bike! Evolucija ili revolucija? (II deo)

Blog

E-bike! Evolucija ili revolucija? (II deo)

Električni bicikl, odnosno Pedelec je u mnogim delovima sveta prihvaćen kao legitimno prevozno sredstvo. Najzastupljeniji je u regionima gde je već postojala razvijena biciklistička kultura i infrastruktura za bicikliste, kao što su Zapadna Evropa i Kina.

Procenjuje se da u Holandiji trenutno ima preko 1.000.000 električnih bicikala! U 2012-oj, Pedeleci su činili 17% od ukupnog broja prodatih bicikala te godine, odnosno prodato je 170.000 jedinica! Kako je prosečna cena prodatog e-bajka bila 2.138 evra, to je finansijski udeo ovih bicikala na tržištu iznosio čak 44%. Čak i kada znamo da je Holandija najrazvijenije tržište bicikala na svetu, ovakvi podaci iznenadjuju, jer je električni bicikl vrlo “mlada” naprava.



U Nemačkoj, najvećem tržištu Zapadne Evrope, godišnje se proda 380.000 električnih bicikala, sa prosečnom cenom od oko 1.815 evra, što čini ukupan obrt od oko 700 miliona evra. Tržište Pedeleca je u finansijskom smislu daleko veće nego recimo tržište električnih automobila, za koje država daje subvencije kupcima i brojne poreske olakšice.

Italija, žestoko pogodjena ekonomskom krizom, beleži ukupan pad prodaje bicikala od 8%. Prodaja svih kategorija bicikala je u padu, osim prodaje električnih bicikala koja beleži rast od 10% na 48.000 jedinica godišnje. Italija je poznata i po odluci Vlade Italije iz 2009. po kojoj je svakom kupcu bicikla vlada refundirala 30% od maloprodajne cene, do maksimalnog iznosa refundacije od 700 evra. Ova odluka je bila posebno namenjena kupcima e-bajkova, a ukupno je podeljeno oko 20 miliona evra subvencija i nabavljeno 120.000 bicikala na ovaj način.

U Francuskoj prosečna prodajna cena električnog bicikla je 837 evra, što ukazuje da se tamo prodaje dosta jeftinih kineskih bicikala koji obično koriste inferiorniju tehnologiju i manje su pouzdani. Prodaja iznosi 46.000 u 2012-oj i to je porast od 15%, dok je ukupan broj svih prodati bicikala u padu I iznosi 2,9 miliona komada.

Švajcarska, kao veoma razvijeno ali relativno malo tržište beleži prodaju 40.000 Pedeleca u 2012-oj, što iznosi 11% od svih prodatih bicikala u toj godini. Prosečna cena je oko 2.300 evra, što ne iznenadjuje, uzimajući u obzir Švajcarske standarde.

Na kraju ćemo pogledati šta se dešava u Kini, najvećem proizvođaču električnih bicikala, ali i najvećem potrošaču. Prema istraživanju iz 2012-e, u Kini postoji više od 1.200 proizvođača e-bajkova, dok je godišnja proizvodnja neverovatnih 30 miliona komada. Samo baterije za ove bicikle pravi skoro 400 proizvođača. Još je neverovatnije da Kina izvozi “samo” 1 milion ovih bicikala, dok svi ostali nađu kupca na domaćem tržištu. Treba napomenuti da većina ovih bicikala u Kini više lice na klasične skutere i da je “Evropska” varijanta Pedeleca (gde je neophodno okretati pedale da bi se motor uključio) mnogo manje zastupljena, tako da je u Kini praktično e-bike zamena za motor, odnosno moped.


Statistika na kineskom tržištu kaže da svega 2,5% bicikala koristi litijumsku bateriju, kao trenutno najsavršeniji izvor energije, dok su svi ostali sa inferiornijim sistemom napajanja koji zahteva duže punjenje, daje manju i nestabilniju snagu, kraće traje i ima memorijski efekat. Još je interesantno da po statistici, čak 80% servisnih problema na ovim biciklima u Kini se vezuje za problem sa baterijom! Ovo je indikacija da su većinom u upotrebi jeftine baterije i ostale komponente, kako bi cena finalnog proizvoda bila prilagođena budžetu prosečnog kineskog kupca.

A kakva je situacija u Srbiji? Da li je trend koji je već osvojio Evropu uopšte prisutan kod nas?

Na tržištu su prisutni uglavnom jeftiniji kineski bicikli i to najviše u Vojvodini, gde se bicikl najviše I koristi. Nekoliko uvoznika nudi i nešto kvalitetnije modele, dok je interesantno da kod većine predstavnika automobilskih marki, možete kupiti i e-bike istog svetskog proizvođača. Zvanični podaci o prodaji u Srbiji ne postoje, ali je za očekivati da su brojke prilično skromne.

Cene se kreću od oko 400 evra za najjeftinije modele (koji se često nude i na buvljim pijacama), pa i do 2.500 evra za najkvalitetnije brendirane modele.

Možda najveći korak u popularizaciji električnog bicikla je uradio beogradski “Parking servis” koji je omogućio besplatno korišćenje e-bajka svim korisnicima parkirališta za automobile na tri lokacije u Beogradu. Tim projektom se Beograd svrstao u mali broj svetskih metropola koji imaju javni bicikl, kojim se otpočinje rešavanje problema urbane mobilnosti, saobraćajnih zagušenja i zagađenja u užem gradskom jezgru.

Električni bicikl je veliki svetski trend koji neće “proći”, tako da je sigurno da će se razvijati i u našem okruženju, brzina razvoja će zavisiti od opšte popularizacije biciklizma, izgradnje nove infrastrukture za bicikliste, kao i brzine kojima će padati cena pouzdanih tehnoloških rešenja.

U trećem delu ćemo pogledati najpopularnija tehnološka rešenja koja danas postoje na tržištu.

Scroll To Top