Reprezentacija Srbije uspešna na XCO trci u Samoboru

Blog

Reprezentacija Srbije uspešna na XCO trci u Samoboru

Počeo bih ovaj blog povratkom u 2004. godinu i moju trku u Samoboru… Nakon ukidanja viza za Hrvatsku rado smo dolazili na trke ovde, a dobro se sećam gostoprimstva koje smo imali u Samoboru. Staza je tada bila van grada, na 2km od Hrvtasko-Slovenačke  granice. Spavali smo u izviđačkom domu na podu u vrećama za spavanje, jeli hranu iz konzervi i špagete. Toliko je para bilo tada, ali želja za trkama van Srbije je bila jača od svega.

Kao i pre 9 godina, trka je i danas interesantna takmičarima iz okolnih zemalja: Italije, Austrije, Slovenije…  Poređenje uslova koje smo mi tada imali sa uslovima koje imaju vozači danas pokazuje da je elitni MTB u napredovao!  Da se vratim u 2013 i da pokušam da Vam dočaram današnju trku…

Sama priprema trke je bila veoma stresna jer sam došao sa zakašnjenjem u Samobor zbog privatnih obaveza (Sestrina svadba 🙂 ). Jovanin bike je bio potpuno nespreman i van funkcije. Kočnice nisu ispravno funkcionisale, a vila, i pored servisa na poslednjem svetskom kupu, i dalje nije radila kako treba. Jovana nije trenirala po planu, a pa smo put proveli u brizi kako da napravimo da sve funkcioniše, jer nismo imali vremena za test vožnju.

S obzirom da iz Samobora idemo direktno u Italiju na svetski kup, a posle Italije u Švajcarsku  na evropsko prvenstvo poneo sam dosta rezervnih delova. Imao sam sa sobom set kočnica, i kompletan Jovanin bicikl iz prošle godine sa kog smo i skinuli viljušku. Priprema bajka je trajala od 20:00-22:30, bez prave test vožnje. Reklo bi se sve što se može uraditi za jedan sat, ali trkačka mašina se ne sprema kao bike za ulicu i sve se proverava više puta.

O-Symetric

Nisam dobro spavao jer sam preslišavao sebe da li je svaki šraf na mestu i da li će sve funkcionisati kako treba… Ujutru sam naravno sve prekontrolisao i dao sebi još veći izazov: staviti FRM O-symetric šajbne (24T mala-34T velika) koje sam dobio to jutro. Razmišljao sam dugo i doneo odluku da je današnja trka “Hendikep” jer će Jovana voziti setap koji ne poznaje. Iz tog razloga sam se pomirio sa odlukom da eksperimentišemo i sa šajbnama. Dogovorili smo se da je nažalost situacija takva da su kočnice koje su dobro radile jednostavno prestale da koče dovoljno efikasno i da nisu za ozbiljno trkanje, jednostavno dese se takve stvari… Problem je što nisam imao sa sobom iste Formula R1 kočnice jer u tom slučaju problema ne bi bilo.

Edo je bio zadužen da pripremi bajkove za mlađe takmičare i imao je dosta posla sa biciklom Jelene Erić koja se takođe žalila na kočnice. Jednostavno staza je takva da su spustevi jako brzi, a krivine oštre i od kočnica se traži vrhunska efikasnost kako se ne bi gubile dragocene sekunde. Pune ruke posla za pre podne…

Aleksa i Marko

Start prve trke je bio u 10h što je u ovom slučaju bilo bolje jer sunce nije bilo toliko jako. U prvoj trci su vozili Aleksandar Roman, Jelena Erić i Marko Kasapović. Marko je na prethodnim trkama bio na podijumu što sam i danas očekivao. Mark, međutim, oovaj put nije ispunio moja očekivanja, bio je spor na spustu (čak je i gurao neke delove) što je nedopustivo ako hoćemo na podijum. Tek je u poslednjem krugu vozio kako treba i popravio se par pozicija. Ovo mu je dobra škola da nema rezultata ako se samo ide dobro na brdo.

Jelena Erić je imala u trci Ukrajinku koju poznaje iz Premanture kada je razlika bila 5-6min, danas je razlika bila između 30 sekundi  u prvom krugu i oko minut i 30 sekundi na kraju. Bila je borbena i hrabra na spustu što je rezultiralo drugim mestom danas.

Kada sam video startnu listu u glavi sam tipovao da će Roman biti u prvih 5. Na kraju prvog kruga je bio 7 u grupi četiri vozača. Dobro je vozio, trka je bila duža 10-tak minuta zbog toga što je krug između 16 za najbrže i 20 za one manje brze 🙂 Da su juniori vozili 4 kruga bilo bi malo, a 5 krugova je opet bilo puno. Odlična test trka pre još jednog svetskog kupa u Italiji za sedam dana.

Druga trka je startovala u 12:45, a naravno za mene i Edu je startovala u 11:30 pripremom za zagrevanje takmičara. U drugoj trci učestvovali su Jovana Crnogorac, Bojan Đurđić, Marko Popović, Alesa Marić i Ivan Jovanović koji je došao o svom trošku na trku. Jovana ima običaj da se zagreva na valjcima jer nađe svoj mir i može da se koncentriše, dok Bojan, Marko i Aleksa rade zagrevanje na asfaltu.

Jovana Crnogorac

Poziv za startni boks je bio 10min pre starta dok je sunce uveliko bilo u zenitu. Obezbedili smo led iz restorana koji smo stavljali u bidone, kako bi takmičarima olakšali vrućinu. Bojan je startovao iz prvog reda, dok su Aleksa I Marko bili u drugom. Start sam ispratio pogledom i okrenuo se ka Jovani koja je bila na startnoj liniji sa brojem 30. To je osećaj koji svaki trener ima, trema, strah, adrenalin, ponos… Sve izmešano i toliko jako da jedva čekam znak pištaljke kako bi tenzija popustila…

Nakon starta odmah jurimo do fed-tehničke zone da dočekamo maksimalno spremni dolazak naših. Zona je bila na dobroj lokaciji, strmo brdo na asfaltu i dodavanje vode je bilo lagano. Dogovorili smo se da radimo na početku i na kraju zone zbog toga da ako takmičari hoće mogu da se poliju iz bidona. Eda je bio zadužen za dodavanje energetskih napitaka, a ja sam bio na vrhu zone sa bidonima u kojima je bila voda za polivanje. Prvi je zonu prošao Marko na 25 poziciji i nedugo zatim u Bojan oko 30 pozicije i žalio se na lanac. Aleksa je stigao oko jednog minuta iza Bojana.

Čekao sam Jovanin dolazak, ali s obzirom da je u trci Tanja Žakelj koja je u Novom Mestu pobedila svetski kup znao sam ko će biti napred. Iskustvo me je nateralo da se spustim do Ede i da pokupim jedan bidon koji je bio spreman za Jovanu ako promaši uzimanje kod Ede… Nakon Tanjinog prolaska na 17minutu trke došla je ukrajinka Jana Belomojna i vrlo brzo Jovana.

Kao u horor  filmu, u brzini na usponu ispustila je bidon i stala u zoni da ga Eda dobaci, kada sam kao lav počeo da vičem da je kod mene čeka drugi bidon i da se ne okreće nego da vozi… Naježio sam se… Edi nije bilo svejedno jer je Jovana došla sa pozicijom 3 u zonu i izgubila 4-5 sekundi zbog kočenja i ponovo krenula sa brzinom 0 na strmom delu uspona. Pretnja u tom momentu je bila dobro poznata mađarica Barbara Benko koja je došla na 10” iza Jovane. Poznavajući Barbaru koja poslednji krug vozi brže nego prvi nije mi bilo svejedno… Ostalo je da čekam ulazak u treći krug i eventualnu razliku.

Polivanje u zoni

Bojan se u tom krugu dosta probio napred, ali nije mogao više od toga. Marko je imao problema sa viljuškom, nije mu radio lock-out i mnogo je gubio prilikom ausica. Evidentno je da našim seniorima fali brzih trka, gde je pun gas od starta do cilja i da trke lige Srbije ne daju dobre rezultate u podizanju forme za ovakva takmičenja. Nadam se da će Bojan ići mnogo bolje kada odveze Trku kroz Srbiju koja startuje u utorak.

Jovana je u treći krug ušla kao drugoplasirana sa oko 5 miniuta zaostatka za Tanjom. Jana je imala defekt što je Jovanu dovelo na drugo mesto. Izgledala je dobro na usponu i verovao sam da može do drugog mesta. Prošle godine je osvojila 4 mesto i branila je sa ove trke 25 UCI bodova.  Posle trke u Češkoj Jovana je zaređala seriju teških treninga, i spavala je u hipoxi šatoru jer je trka u Italiji na preko 1000m i ova trka je trebala da zaokruži ovonedeljni ciklus.

Podijum

Realno nismo mogli bolje da završimo nedelju, drugo mesto i  40 bodova (+15 za UCI listu) i mnogo samopouzdanja za naredne bitne trke za Jovanu. Marko je završio na 21 mestu, Bojan odmah iza njega na 22, Ivan 32 a  Aleksa je bio 40.

U narednim danima Jovana će testirati nove šajbne, mada sam siguran da ih nećemo menjati.  O sistemu O-symetric u nekom od narednih blogova.

Pozdrav

Scroll To Top